Otvorena pitanja u primeni Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju

Zakoni o bezbednosti saobraćaja na putevima i o obaveznom osiguranju u saobraćaju doneti pre više od godinu dana ali i dalje postoje problemi u primeni

Od usvajanja Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju prošlo je više od godinu dana, ali neka pitanja koja se tiču vozača, ali i osiguravajućih kuća i dalje su ostala otvorena i predmet sporova. Prema oceni učesnika Okruglog stola "Otvorena pitanja u primeni Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju" u organizaciji Business info group, novi zakoni predstavljaju veliki napredak u odnosu na prethodne zakone, ali još ima prostora za njihovo unapređenje. Velikim delom oni su usklađeni sa propisima i direktivama Evropske unije, ali i dalje postoje problemi zloupotreba evropskih izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, tumačenje MUP-a o visini limita štete za koju se koristi ovaj izveštaj, dileme oko ovlašćenja tehničkih pregleda, ali, prema mišljenju stručnjaka, i nedovoljno učešće osiguravajućih kuća u prevenciji saobraćajnih nezgoda.

Demir Hadžić, načelnik Odeljenja za bezbednost saobraćaja u Ministarstvu infrastrukture ocenio je da ova dva zakona koja se koordinirano sprovode doprinose većoj bezbednosti u saobraćaju, a da se Vlada, njena ministarstva i agencije moraju baviti uređivanjem saobraćaja jer obični ljudi nisu svesni rizika koji on nosi.

"Ranije se kod nas nisu uzimali eksterni troškovi i posledice zaustavljanja saobraćaja i gubljenja vremena zbog nekih manjih saobraćajnih nezgoda zato što nije bilo omogućeno učesnicima u nezgodi da se dogovore. Uskoro će biti formirano i telo za koordinaciju svih poslova vezanih za saobraćaj na čijem čelu će biti ministar za infrastrukturu, a u kom će biti i ministar za trgovinu, ministri pravde i zdravlja i oni će zajednički unapređivati bezbednost u saobraćaju", izjavio je Hadžić.

Branimir Pejović iz Ministarstva unutrašnjih poslova saopštio je da se pravilnik o tehničkom pregledu nalazi u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo

"Taj posao je trebalo da bude već završen, ali zbog promena u vladi sekretarijat nije. Do kraja meseca bi trebalo tekst pravilnika da bude objavljen, a primenjivaće se nakon 60 dana", rekao je Pejović.

Blagoje Golubović direktor odeljenja za pravne poslove Narodne banke Srbije je ocenio da su osiguravajuće kuće od 2005. godine do sada 2,5 puta ubrzale rešavanje šteta, dok su tehničke rezerve povećane za takođe 2,5 puta što znači sveću stabilnost za ceo sektor.

Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta na Beogradu kritikovao je osiguravajuća društva da nedovoljno pomažu rad na prevenciji saobraćajnih nezgoda iako one od toga imaju koristi, jer im se smanjuje iznos šteta koje plaćaju. On je istakao da je 2002. godine broj nezgoda smanjen za 30 odsto, što znači da je osiguranjima ostalo 30 odsto više profita, od čega ni deo nisu hteli da ulože u pomoć onima koji unapređuju saobraćaj.

Milan Cerović, generalni sekretar Udruženja osiguravajućih društava istakao je da je autoosiguranje u Srbiji skoro sasvim u skladu sa evropskim propisima, a od 1. januara 2012. Srbija će ući u evropski sitem registarskih oznaka u kojoj su sve evropske zemlje, tako da će svi standardi "zelene karte" biti ispunjeni.

Nebojša Burgić, direktor Direkcije za naknadu štete Dunav osiguranja, istakao je da se broj prijavljenih šteta putem evropskih izveštaja kreće oko 25 odsto, što je znak da idemo ka višem nivou. Ipak, prema njegovim rečimaoko 58 odsto ljudi i dalje ne zna čemu služi evropski izveštaj.

Ljiljana Stojković iz Delta Đenerali osiguranja ocenila je da su kriterijumi za isplatu nematerijalne štete promovisani u novom zakonu, ali da se i dalje nedovoljno primenjuju. Prema njenim rečima oko 50 odsto sudskih odluka u poslednjih godinu dana bazira se na ovim kriterijumima.

Dragan Mišović iz Viner štediše osiguranja ocenio je da se osiguranja bave evropskim protokolom već 15 meseci, ali da se nikako ne mogu dogovoriti sa MUP-om. On je ocenio neverovatnim da MUP na osnovu člana krivičnog zakona određuje limit male štete na 200.000 dinara, kada Zakon o autoosiguranju taj limit postavlja na 500 evra. On je istakao da mala šteta ne može biti šest prosečnih plata u Srbiji i da se na ovaj način građani stimulišu da krše zakon i ulaze u prevare osiguranja.