English
100 najvećih, 100 najboljih 2008-2018
Svetska ekonomska kriza ostavila je izuzetno velike negativne efekte na Srbiju, ne samo u sferi ekonomije već i u svim drugim oblastima. Razlog tome bila jesvakako i loša procena težine, dubine i trajanja krize.To je za rezultat imalo, između ostalog, da se umesto preusmeravanja dela resursa u razvoj, u funkciji neutralisanjapada proizvodnje usled smanjene eksterne tražnje, uradi suprotno, odnosno da se poveća učešćejavne potrošnje motivisano demagoškim i populističkim motivima pri vođenju ekonomske politike.
Nakon svetske ekonomske krize izvozna konkurentnost zemalja i kompanija koje u njima posluju nametnulase kao centralna tema u svetskoj ekonomiji, te će stoga u fokusu istraživanja izvoz imati centralnomesto. Za Srbiju je orijentacija ka izvozu kao pokretačuprivrednog rasta dodatno važna, jer je privredni rast jedinomoguć ukoliko se bude zasnivao na izvozno orijentisanojproizvodnji, budući da je domaće tržište plitko isiromašno. Postoji puna saglasnost domaće ekonomskenauke i međunarodnih finansijskih institucija damodel privrednog rasta nakon 2000. godine, zasnovanna prilivima kapitala i kredita uz favorizovanje uvozarobe široke potrošnje, nije održiv niti moguć. Iz navedenihrazloga proizlazi da bi fokus ekonomske politikeu Srbiji kao zemlji sa siromašnim tržištem morao umnogo većoj meri nego do sada biti upravo na izvozui stvaranju povoljnijih uslova za razvoj preduzeća izvoznika,sa ciljem da se ukaže gde su šanse za izvoz,u kojim sektorima i granama, zatim koja su izvoznonajuspešnija preduzeća po vlasničkoj strukturi, načinuupravljanja i veličini. Analiza bi mogla da pomogne dase identifikuju oblasti u kojima postoje relativne komparativneprednosti uz promenu izvozne strukture kaproizvodima koji imaju višu dodajnu vrednosti. Srbija,dakle, treba da utvrdi gde je njen „product space" dabi se na bazi toga kreirala kvalitetna izvozna strategija.
