Za javna preduzeća važnije da obezbede usluge nego profit

O javnim preduzećima ne treba diskutovati samo na temu finansijskih performansi, dobiti ili subvencija, već pažnju treba obratiti da li ispunjavaju svoju osnovnu funkciju. Legitimno je da JP posluje sa gubitkom, nije njihov najveći greh ako ne donose profit, već ako ne obezbede usluge građanima, ocenio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

On je na skupu "Ima li direktora u javnim preduzećima", koji je organizovala Biznis Info Group, naveo da upravo treba izveštavati o javnom interesu, proveravati i pratiti da li JP ispunjavaju ili nedovoljno ispunjavaju svoju funkciju.

Nenadić je dodao da propisi obavezuju javna preduzeća da dostavljaju informacije javnosti na upit, ali da je, barem za sada, nedovoljno definisana njihova obaveza da redovno, bez pritiska javnosti, objavljuju rezultate svog poslovanja. 

"Mi sada imamo problem ne samo njihovog v.d. stanja, već i nezakonitog rada. To je verovatno najveći fiskalni rizik koji imamo kada je reč o javnim preduzećima, jer svaki ugovor koji su ti vršioci dužnosti potpisali može se oboriti, a i naša sudska praksa ide u tom pravcu... Veliki broj preduzeća nema ni sajt, a troškovi promotivnih aktivnosti su netranparentni. Ponašaju se kao država za sebe", kazao je Nenadić.

Član Fiskalnog saveta Srbije Bojan Dimitrijević smatra da za kvalitet upravljanja nije važan oblik svojine, već način upravljanja kao drugi faktor koji poslovanje čini efikasnim ili neefikasnim. 

On dodaje da Fiskalni savet to napominje u skoro svakoj svojoj oceni, a da se slično prepoznaje u skoro svakoj fiskalnoj strategiji. Ocenio je i da, u slučaju javnih preduzeća, v.d. status nije presudan za rezultate poslovanja.

"Ukoliko imate neefikasno upravljanje automatski ćete imati lošije poslovne rezultate i neće postizati ciljeve koji su propisani... Manji gubitak bi manje opterećivao fiskalne rashode. U nalazu istraživanje MMF-a za JP u Srbiji, konstatovano je da najveći negativan uticaj imaju politika subvencija, prihoda i rashoda kodf javnih preduzeća, a manje interna organizacija i (poslovodstvo)", rekao je Dimitrijević.

Stručnjak Svetske banke Duško Vasiljević naglašava da Srbija ima relativno dobre propise u ovoj oblasti, ali da se oni često ne primenjuju, jer za to ne postoji "politička volja". 

On je naveo da u Srbiji trenutno ima oko 250 državnih i javnih preduzeća, od kojih samo 50 direktno izveštavaju Ministarstvo privrede zbog obavljanja delatnosti od javnog intresa, i ocenio da treba razmisliti o povlačenju države iz vlasništva preduzeća koja nisu od strateškog interesa.

"(Država) je najavila povlačenje iz 26 preduzeća, ali tako što će se prve godine rešiti šest, pa narednih još 20. Možda je taj plan trebao da bude ambiciozniji... Da ne spominje i problem što nadzorne odbore i direktore imenuje Vlada Srbije", kazao je Vasiljević.

Predstavnica Projekta reforme lokalnih finansija u Srbiji Ana Jolović navela je da se potencijalni kandidati za direktore javnih preduzeća na lokalnom nivou suočavaju sa dodatnim poteškoćama, a da su lokalne samouprave i JP veoma različite u znanju i kapacitetima za rešavanje problema.

"Imate situacije kada biste da javno komunalno preduzeće u isto vreme ima neekonomsku cenu vode, da ne angažuje izvršitelje da naplati zaostale dugove, da izgradi još 50 kilometara vodovoda, da ne traži subvenciju, i da zaposli još 20 ljudi. Ne postoji normalan čovek koji bi se javio na takav konkurs", rekla je Jolović.