Panel: "Gde će se zaposliti generacija iz karantina"

"Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. godine, i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao", ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Dodaje i da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru.

Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mladi preko tog programa ne mogu da zarade ni minimalac (zarade će se kretati od 20 do 24 hiljade dinara), kao i da je problem što im se putem tog programa ne računa radni staž.

"Žene su posebno pogođene pandemijom, zbog onlajn rada i brige o deci, i to je dodatni problem. Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi", smatra Perić.

Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije navodi da je privreda u prvom talasu pandemije primenjivala "defanzivne mere".

"Poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova", izjavila je Stojanović.

Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike.

Dodaje i da je program, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i Novom Pazaru.

"Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj ekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji", podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani "ožiljak na zaradama" u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. 

Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije.

"Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja 'Prva šansa'. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose", kaže profesorka Žarković.

Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa.

"Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima", kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8.

Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna.

Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena.

Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.

"Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. godine, i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao", ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Dodaje i da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru.

Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mladi preko tog programa ne mogu da zarade ni minimalac (zarade će se kretati od 20 do 24 hiljade dinara), kao i da je problem što im se putem tog programa ne računa radni staž.

"Žene su posebno pogođene pandemijom, zbog onlajn rada i brige o deci, i to je dodatni problem. Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi", smatra Perić.

Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije navodi da je privreda u prvom talasu pandemije primenjivala "defanzivne mere".

"Poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova", izjavila je Stojanović.

Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike.

Dodaje i da je program, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i Novom Pazaru.

"Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj ekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji", podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani "ožiljak na zaradama" u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. 

Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije.

"Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja 'Prva šansa'. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose", kaže profesorka Žarković.

Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa.

"Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima", kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8.

Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna.

Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena.

Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.