Forum: "Reforma poreske uprave - Kako da postane pravedna i efikasna"

Reforma poreske uprave treba da ide ka digitalizaciji, a mesne nadležnosti filijala treba ukinuti, rečeno je danas na forumu „Reforma Poreske uprave – Kako da postane pravedna i efikasna?" u organizaciji Biznis info grupe i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).

Profesorka na FEFA i saradnica konsultantske kuće KPMG Milica Bisić je kazala da je jedini ispunjeni uslov iz akcionog plana reforme Poreske uprave smanjenje broja filijala, sa 178 ma 37, međutim to nije samo po sebi cilj. 

„Bilo bi korisno i nužno da se ukine mesna nadležnost organizacionih jedinica Poreske uprave. Mesna nadležnost je imala smisla u vreme kada nije bilo kompjutera i elektronskih prijava", rekla je ona.

Međutim, umesto da Ministarstvo finansija ukine mesne nadležnosti novim poreskim zakonima, ono ih istrajno potvrđuje.

Srbija je od Svetske banke uzela kredit za reformu Poreske uprave od 52 miliona američkih dolara, a Zoran Skopljak iz Svetske banke rekao je da treba dosta investirati u IT tehnologije.

„Ali još važnije je da se postave procedure kako treba ... Vi ako imate loš proces i digitalizujete ga, vi ste samo digitalizovali nešto što nije dobro. Cilj je da proces bude racionalan, da bude minimalno zahteva za poreskog obveznika i Poresku upravu", rekao je Skopljak.

Đerđ Pap iz Udruženja poreskih savetnika rekao je da reforma Poreske uprave treba da ide u pravcu digitalizacije, ali i da je odgovornost poreskih službenika jedno od najznačajnijih pitanja.

„Šta inspektor kaže, to je gotovo. A kad se dokaže da nije bio u pravu, nema nikakve odgovornosti", rekao je Pap.

On je preneo iskustvo jednog novosadskog privrednika kome su pogrešno utvrđene velike poreske obaveze, zbog čega je išao na sud da dokaže da ne treba da plati. Posle pet-šest godina dokazao je da je u pravu i vraćen mu je novac, ali do tada je firma propala, a inspektoru se ništa nije desilo.

Vladimir Marinković, direktor kompanije „Sunce Marinković", izjavio je da je veliki problem neobučenost poreskih inspektora.

„Ne može jedna poreska inspektorka danas da ide na pijacu i trkeljiše fisklane račune, a sutra dođe u firmu koja pravi pet miliona", rekao je on.

Marinković, čija firma ima sedište u Kragujevcu, kaže da su neke „jake kragujevačke firme" preselile centralu iz Kragujevca u Beograd da im ne bi dolazila kontrola.

„Kad vam dođe poreski inspektor vi morate stalno da objašnjavate da niste krivi", rekao je on, i dodao da je pogrešno što Poreska uprava ima nultu toleranciju za grešku.

„Moja majka drži pekaru 30 godina, prošle godine su je zatvorili zbog 10 dinara viška u kasi", rekao je on.

Reforma poreske uprave treba da ide ka digitalizaciji, a mesne nadležnosti filijala treba ukinuti, rečeno je danas na forumu „Reforma Poreske uprave – Kako da postane pravedna i efikasna?" u organizaciji Biznis info grupe i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).

Profesorka na FEFA i saradnica konsultantske kuće KPMG Milica Bisić je kazala da je jedini ispunjeni uslov iz akcionog plana reforme Poreske uprave smanjenje broja filijala, sa 178 ma 37, međutim to nije samo po sebi cilj. 

„Bilo bi korisno i nužno da se ukine mesna nadležnost organizacionih jedinica Poreske uprave. Mesna nadležnost je imala smisla u vreme kada nije bilo kompjutera i elektronskih prijava", rekla je ona.

Međutim, umesto da Ministarstvo finansija ukine mesne nadležnosti novim poreskim zakonima, ono ih istrajno potvrđuje.

Srbija je od Svetske banke uzela kredit za reformu Poreske uprave od 52 miliona američkih dolara, a Zoran Skopljak iz Svetske banke rekao je da treba dosta investirati u IT tehnologije.

„Ali još važnije je da se postave procedure kako treba ... Vi ako imate loš proces i digitalizujete ga, vi ste samo digitalizovali nešto što nije dobro. Cilj je da proces bude racionalan, da bude minimalno zahteva za poreskog obveznika i Poresku upravu", rekao je Skopljak.

Đerđ Pap iz Udruženja poreskih savetnika rekao je da reforma Poreske uprave treba da ide u pravcu digitalizacije, ali i da je odgovornost poreskih službenika jedno od najznačajnijih pitanja.

„Šta inspektor kaže, to je gotovo. A kad se dokaže da nije bio u pravu, nema nikakve odgovornosti", rekao je Pap.

On je preneo iskustvo jednog novosadskog privrednika kome su pogrešno utvrđene velike poreske obaveze, zbog čega je išao na sud da dokaže da ne treba da plati. Posle pet-šest godina dokazao je da je u pravu i vraćen mu je novac, ali do tada je firma propala, a inspektoru se ništa nije desilo.

Vladimir Marinković, direktor kompanije „Sunce Marinković", izjavio je da je veliki problem neobučenost poreskih inspektora.

„Ne može jedna poreska inspektorka danas da ide na pijacu i trkeljiše fisklane račune, a sutra dođe u firmu koja pravi pet miliona", rekao je on.

Marinković, čija firma ima sedište u Kragujevcu, kaže da su neke „jake kragujevačke firme" preselile centralu iz Kragujevca u Beograd da im ne bi dolazila kontrola.

„Kad vam dođe poreski inspektor vi morate stalno da objašnjavate da niste krivi", rekao je on, i dodao da je pogrešno što Poreska uprava ima nultu toleranciju za grešku.

„Moja majka drži pekaru 30 godina, prošle godine su je zatvorili zbog 10 dinara viška u kasi", rekao je on.