Nalazite se ovde:
Forum: "Nezavisna i regulatorna tela - Zašto moraju da budu nezavisna?"
05.12.2018.
10h
Envoy Conference Center, Gospodar Jevremova 47, Beograd
Nezavisna i regulatorna tela bi morala da budu nezavisna. U praksi, medutim, to nije tako, jer se postojeći zakoni koji regulišu njihov rad ne poštuju.
Čak i nova zakonska regulativa, koja se odnosi na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, sužava njihov rad.
Kako u toj situaciji održati nezavisnost institucija i da li zaista nezavisne institucije zavise od ličnosti koje ih vode, teme su o kojima se govorilo na Forumu "Nezavisna i regulatorna tela-zašto moraju da budu nezavisna?", koji je održan u organizaciji Business Info Group, uz podršku National Endowment for Democracy (NED).
Na forumu je prezentovana edicija Lideri društvene odgovornosti u kojoj su predstavljene organizacije i pojedinci koji su u 2018. godini dali veliki doprinos opštem dobru.
Govornici su bili Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Miloš Janković, doskorašnji zamenik Zaštitnika građana za zaštitu prava lica lišenih slobode i Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Moderator je bila novinarka Zora Drčelić.
Nijedna vlast ne gleda baš blagonaklono na nezavisne institucije, ali su neke odgovornije od drugih i spremnije da prihvataju njihove preporuke.
Kada je u 2004. godine u Srbiji osnovana institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a Rodoljub Šabić došao na njeno čelo, suočili su se sa mnogim problemima.
"Šest meseci nisam dobio ni dinara, ni jednog zaposlenog, ni spajalicu, ni parče papira...", rekao je Šabić.
Onda su krenuli u jaku kampanju širom Srbije kojom su promovisali rad institucije i to je dalo rezultate, jer su građani počeli da shvataju značaj.
Kada su dobili trosoban stan za kancelarije, i nešto novca, omogućeni su im najosnovniji uslovi za rad.
"Danas s ponosom mogu da kažem da je to jedna izuzetno kvalitetna institucija", kazao je Šabić.
Govoreći o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti koji je usvojen, rekao je da je to jedan od najlošijih zakona.
Uprkos tome, što je, zahvaljujući njegovom trudu i razgovorima sa nadležnim ministrom, dobar deo zakona eliminisan, neki delovi su, ipak, ostali. Ignorisan je kontekst sa stanovišta borbe protiv korupcije, iako je Srbija hronično jako loše ocenjena globalnim indeksom percepcije korupcije.
"Nismo izvršili nijednu od 13 aktivnih preporuka. I što je najgore: početkom godine pojavi se crna lista borba protiv pranja novca od 11 zemalja koje imaju dramatične probleme s pranjem novca i jedna jedina evropska zemlja je - naša zemlja. Uradi se revizija liste i dve zemlje otpadnu, a Srbija ostane", kazao je i upitao znamo li mi pod kojim uslovima je Aerodrom Nikola Tesla dat u koncesiju, ko je procenio da Kopernikus vredi skoro 200 miliona evra, ko tvrdi da građani Srbije ne smeju da vide ugovor o privatizaciji Železare...
Poverenica Brankica Janković, se još tokom kandidature suočila sa kritikama da je nekompetentna, netačnim tvrdnjama da je bila u više političkih partija, a govorili su i da nije podobna za to mesto jer joj suprug radi u Ministarstvu odbrane, na čijem je čelu tada bio Bratislav Gašić, pa stoga neće biti objektivna i nezavisna u odlukama.
"Nikada nisam bila ni u jednoj političkoj partiji, ali poznajem lično mnoge narodne poslanike i šefove političkih partija jer su mi to omogućili poslovi koje sam obavljala", rekla je.
Što se njene objektivnosti tiče, kako je navela, ispostavilo se da su priče o tome bile netačne, jer su dva slučaja koja je radila imala veze upravo sa Ministarstvom u kom je njen suprug radio: a to je bila situacija u kojoj se tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić obratio novinarki rečima: "Što volim novinarke koje lako kleknu", a druga je slučaj majora Helene.
Navela je da rad samih organa zavisi od ličnosti koja rukovodi tim organima, a to ne bi trebalo da bude tako.
"Trebalo bi da funkcioniše u skladu sa zakonom. Svedoci smo da to nije tako. Ne možemo dati paušalnu ocenu da li se Zakon o zabrani diskriminacije poštuje ili ne. Neko poštuje, neko ne. Imamo veliki procenat postupanja", rekla je.
Miloš Janković, rekao je da je politika uticala da on ne bude izabran na mesto zaštitnika građana, nakon odlaska Saše Jankovića s te pozicije.
"Rekli su da sam dobro radio posao, ali da nisam napravio otklon od prethodnog zaštitnika. Praktično je politički aspekt bio odlučujući, a to nije dobro i može se odraziti na rad institucije. Sada smo došli u situaciju da institucija zaštitnika nema zamenike, iako je zakonom određeno da ih ima cetiri. Njima su istekli mandati, a procedura za nove još nije započeta", naveo je Janković.
Zaštitnik građana koji je po volji izvršne vlasti imaće podršku vlasti i dobiće priliku da govori o svom radu. U suprotnom je neće dobiti, a dokaz za to je, između ostalog, i činjenica da on nikada nije imao priliku da se pojavi na javnom servisu i govori, a da se tamo četiri godine nije pojavio ni Rodoljub Šabić.
Dok je radio u Instituciji zaštitnika građana nadležnim organima su uputili 10.000 postupaka. Veliki deo preporuka je sproveden, kazao je.
Profesor Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, naveo je, da je u trenutku kada mu je isticao mandat na to mesto podržao kandidaturu već zaposlenih.
"Institucije čine ljudi. Oni mogu biti predloženi na različite nacine. Ja sam došao na predlog sindikata. Ako poseduje kvalitet etičnosti, nezavisnosti - to je koristan čovek. Džaba se čovek koji je stručan kvalifikovao ako je loš i sklon da se ponaša u skladu sa interesima političkih grupa. Ne mogu u regulatornim telima sedeti ljudi koji su skloni političkim uticajima", rekao je profesor Drašković.
Istakao je da ljudi koji se dograbe poluga vlasti rade sve što im padne na pamet da bi sebe održali na vlasti, a za to im služe "njihovi poltroni". Takvi ljudi su skloni da za svoje interese i "male nagrade" izigravaju nezavisnost institucija.
"Nećemo imati nezavisno sudstvo dok nam ljudi budu birani u zavisnosti od toga da li ih vlast podržava. Plašim se da sadašnja vlast kao i neke prethodne vlasti ima sklonost da stavi pod kontrolu sve, i imaju farsu od nezavisnosti nezavisnih institucija", dodao je profesor.
Politički funkcioneri su u borbi da dođu u poziciju moći skloni da koriste sve raspoložive resurse, od pranja novca do ucenjivanja i korišćenja javnih resursa da bi osvojili mandat i vlast.
"Radi se o nameri da te insticuije budu u službi održavanja vlasti, naročito one koja želi da uspostavi autoritarnu vlast", naveo je i dodao da veliku ulogu u sprečavanju da se to desi imaju nevladine organizacije, i mediji.
registracija
Nezavisna i regulatorna tela bi morala da budu nezavisna. U praksi, medutim, to nije tako, jer se postojeći zakoni, koji regulišu njihov rad, ne poštuju.
Čak i nova zakonska regulativa, koja se odnosi na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, sužava njihov rad.
Kako u toj situaciji održati nezavisnost institucija i da li zaista nezavisne institucije zavise od ličnosti koje ih vode, teme su o kojima se govorilo na Forumu "Nezavisna i regulatorna tela-zašto moraju da budu nezavisna?", koji je održan u organizaciji Business Info Group, uz podršku National Endowment for Democracy (NED).
Na forumu je prezentovana edicija Lideri društvene odgovornosti u kojoj su predstavljene organizacije i pojedinci koji su u 2018. godini dali veliki doprinos opštem dobru.
Govornici su bili Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Miloš Janković, doskorašnji zamenik Zaštitnika građana za zaštitu prava lica lišenih slobode i Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Moderator je bila novinarka Zora Drčelić.
Nijedna vlast ne gleda baš blagonaklono na nezavisne institucije, ali su neke odgovornije od drugih i spremnije da prihvataju njihove preporuke.
Kada je u 2004. godine u Srbiji osnovana institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a Rodoljub Šabić došao na njeno čelo, suočili su se sa mnogim problemima.
"Šest meseci nisam dobio ni dinara, ni jednog zaposlenog, ni spajalicu, ni parče papira...", rekao je Šabić.
Onda su krenuli u jaku kampanju širom Srbije kojom su promovisali rad institucije i to je dalo rezultate, jer su građani počeli da shvataju značaj.
Kada su dobili trosoban stan za kancelarije, i nešto novca, omogućeni su im najosnovniji uslovi za rad.
"Danas s ponosom mogu da kažem da je to jedna izuzetno kvalitetna institucija", kazao je Šabić.
Govoreći o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti koji je usvojen, rekao je da je to jedan od najlošijih zakona.
Uprkos tome, što je, zahvaljujući njegovom trudu i razgovorima sa nadležnim ministrom, dobar deo zakona eliminisan, neki delovi su, ipak, ostali. Ignorisan je kontekst sa stanovišta borbe protiv korupcije, iako je Srbija hronično jako loše ocenjena globalnim indeksom percepcije korupcije.
"Nismo izvršili nijednu od 13 aktivnih preporuka. I što je najgore: početkom godine pojavi se crna lista borba protiv pranja novca od 11 zemalja koje imaju dramatične probleme s pranjem novca i jedna jedina evropska zemlja je - naša zemlja. Uradi se revizija liste i dve zemlje otpadnu, a Srbija ostane", kazao je i upitao znamo li mi pod kojim uslovima je Aerodrom Nikola Tesla dat u koncesiju, ko je procenio da Kopernikus vredi skoro 200 miliona evra, ko tvrdi da građani Srbije ne smeju da vide ugovor o privatizaciji Železare...
Poverenica Brankica Janković, se još tokom kandidature suočila sa kritikama da je nekompetentna, netačnim tvrdnjama da je bila u više političkih partija, a govorili su i da nije podobna za to mesto jer joj suprug radi u Ministarstvu odbrane, na čijem je čelu tada bio Bratislav Gašić, pa stoga neće biti objektivna i nezavisna u odlukama.
"Nikada nisam bila ni u jednoj političkoj partiji, ali poznajem lično mnoge narodne poslanike i šefove političkih partija jer su mi to omogućili poslovi koje sam obavljala", rekla je.
Što se njene objektivnosti tiče, kako je navela, ispostavilo se da su priče o tome bile netačne, jer su dva slučaja koja je radila imala veze upravo sa Ministarstvom u kom je njen suprug radio: a to je bila situacija u kojoj se tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić obratio novinarki rečima: "Što volim novinarke koje lako kleknu", a druga je slučaj majora Helene.
Navela je da rad samih organa zavisi od ličnosti koja rukovodi tim organima, a to ne bi trebalo da bude tako.
"Trebalo bi da funkcioniše u skladu sa zakonom. Svedoci smo da to nije tako. Ne možemo dati paušalnu ocenu da li se Zakon o zabrani diskriminacije poštuje ili ne. Neko poštuje, neko ne. Imamo veliki procenat postupanja", rekla je.
Miloš Janković, rekao je da je politika uticala da on ne bude izabran na mesto zaštitnika građana, nakon odlaska Saše Jankovića s te pozicije.
"Rekli su da sam dobro radio posao, ali da nisam napravio otklon od prethodnog zaštitnika. Praktično je politički aspekt bio odlučujući, a to nije dobro i može se odraziti na rad institucije. Sada smo došli u situaciju da institucija zaštitnika nema zamenike, iako je zakonom određeno da ih ima cetiri. Njima su istekli mandati, a procedura za nove još nije započeta", naveo je Janković.
Zaštitnik građana koji je po volji izvršne vlasti imaće podršku vlasti i dobiće priliku da govori o svom radu. U suprotnom je neće dobiti, a dokaz za to je, između ostalog, i činjenica da on nikada nije imao priliku da se pojavi na javnom servisu i govori, a da se tamo četiri godine nije pojavio ni Rodoljub Šabić.
Dok je radio u Instituciji zaštitnika građana nadležnim organima su uputili 10.000 postupaka. Veliki deo preporuka je sproveden, kazao je.
Profesor Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, naveo je, da je u trenutku kada mu je isticao mandat na to mesto podržao kandidaturu već zaposlenih.
"Institucije čine ljudi. Oni mogu biti predloženi na različite nacine. Ja sam došao na predlog sindikata. Ako poseduje kvalitet etičnosti, nezavisnosti - to je koristan čovek. Džaba se čovek koji je stručan kvalifikovao ako je loš i sklon da se ponaša u skladu sa interesima političkih grupa. Ne mogu u regulatornim telima sedeti ljudi koji su skloni političkim uticajima", rekao je profesor Drašković.
Istakao je da ljudi koji se dograbe poluga vlasti rade sve što im padne na pamet da bi sebe održali na vlasti, a za to im služe "njihovi poltroni". Takvi ljudi su skloni da za svoje interese i "male nagrade" izigravaju nezavisnost institucija.
"Nećemo imati nezavisno sudstvo dok nam ljudi budu birani u zavisnosti od toga da li ih vlast podržava. Plašim se da sadašnja vlast kao i neke prethodne vlasti ima sklonost da stavi pod kontrolu sve, i imaju farsu od nezavisnosti nezavisnih institucija", dodao je profesor.
Politički funkcioneri su u borbi da dođu u poziciju moći skloni da koriste sve raspoložive resurse, od pranja novca do ucenjivanja i korišćenja javnih resursa da bi osvojili mandat i vlast.
"Radi se o nameri da te insticuije budu u službi održavanja vlasti, naročito one koja želi da uspostavi autoritarnu vlast", naveo je i dodao da veliku ulogu u sprečavanju da se to desi imaju nevladine organizacije, i mediji.