English
Nalazite se ovde:
Forum: Nezavisna i regulatorna tela - struka i politika
30.10.2018.
10h
Envoy Conference Center, Gospodar Jevremova 47, Beograd
Forum pod nazivom Nezavisna i regulatorna tela - struka i politika, održan je danas u Envoy Conference u Beogradu, u organizaciji Business Info Group, a uz podršku National Endowment for Democracy (NED).
Rad nezavisnih i regulatornih tela veoma je važan za funkcionisanje društva i za kontrolu izvršne vlasti. Međutim, te institucije se danas u Srbiji suočavaju sa velikim izazovima, koje im umnogome otežavaju rad.
Uz pokušaje političkog uticaja na njih i ubacivanja "podobnih" kadrova, jedan od najvećih problema s kojima se susreću jeste to što im je izvršna vlast značajno smanjila budžete. A to je u suprotnosti sa zvaničnim i, makar, deklarativnim naporima države u evrointegracijama. Sve to dodatno jača sumnje u dobre namere države prema njihovom radu.
Kako se izboriti s tim, a ostati nezavistan i raditi odgovorno svoj posao, pitanja su na koja su odgovarali govornici: Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI), Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA i Zoran Gavrilović, programski direktor BIRODI.
Moderator je bila novinarka Zora Drčelić.
Skupština Srbije od 2003. godine pa do sada, nijednom nije usvojila izveštaj DRI o završnom računu za prethodnu godinu koji pokazuje na koji način je država trošila novac, iako su ga oni redovno podnosili, kazao je Duško Pejović, predsednik Saveta DRI.
Zbog čega je to tako i da li će, i kada podneti izveštaj to nije pitanje za DRI, istakao je.
On smatra da nema apsolutne nezavisnosti nijednog organa i toga svi treba da budu svesni.
"Ali nama Ustav, zakon o DRI i standardi omogućavaju da se očuva potpuna nezavisnost. Ona se ogleda u organizacionom, finansijskom i funkcionalnom delu", rekao je i objasnio da revizor kao pojedinac, kao i tim revizora moraju biti nezavisni, a to im omogućava sve navedeno.
Ove godine DRI se suočava sa smanjenjem budžeta, ali su, oni obezbedili sredstva za rad do kraja godine.
Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, rekao je da vlast često ne sluša tu instituciju i istakao da i politički interesi često nisu u skladu sa interesima fiskalne odgovornosti.
Postoje brojni primeri za to, poput povećanja plata i penzija, što su politički popularne mere, ali fiskalno često neodržive.
"Tu su i problemi koalicionih vlada, kada neke stranke zastupaju parcijalne interese", rekao je.
Tako se dešava da neke političke stranke guraju svoje fiskalne politike, što je štetno.
"Navešću dva konkretna primera, koja su skupo koštala budžet Srbije. U 2008. godini to je bilo vanredno povećanje penzija. Jedna stranka koja je bila neophodna za formiranje Vlade je ucenila Vladu povećanjem penzija za 10 posto, koje nije bilo fiskalno održivo. Pošto su penzije najveći fiskalni trošak - njihova masa je oko pet milijardi evra, takva povećanja praktično odmah vode budžet u neku dubiozu", objasnio je.
Što je još gore, to se desilo u najgorem trenutku, u vreme svetske ekonomske krize kada su sve zemlje smanjivale deficite i vodile restriktivnu politiku.
"Mi smo, praktično, išli mimo sveta i mimo nečega što bi bila normalna fiskalna politika. Korist od toga posle nisu praktično imali ni penzioneri", rekao je.
Slične su bile i izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave, koje je forsirao URS i koje su koštale građane 400 miliona evra.
Samo te dve mere su oterale budžet u deficit od sto milijardi evra.
I to otvara još jedan specifični problem Srbije sa fiskalnim pravilima: za njihovo kršenje ne postoji kazna.
On je rekao da će, prema predviđanjima institucije u kojoj radi, privredni rast Srbije u narednoj godini biti četiri odsto.
"Budžet je stabilan i tu nema spora, ali Srbija, ipak, zaostaje za zemljama koje su uporedive", naveo je.
Privredni rast Srbije nije zadovoljavajući, jer je ove godine između tri i tri i po odsto, dok je u istočnoj i centralnoj Evropi između četiri i četiri i po procenta.
Uporedive zemlje, poput Bugarske i Rumunije, su ispred Srbije i razlika se stalno povećava.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, podsetio je da su u proteklih deset godina nezavisne institucije u Srbiji uspostavljene.
"Neke stvari su uspostavljene, ali je u mnogim delovima Srbija krenula unazad u odnosu političara prema organima koji treba da ih kontrolišu", rekao je Nenadić.
Pohvalno je što su DRI i zaštitnik građana u Ustavu Srbije, ali se ne pominje Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pa postoji opasnost da vlastodržac može da ga ukine.
Ozbiljni problemi su i ometanje rada nezavisnih tela, kao i nepostupanje izvršne vlasti po preporukama nezavisnih institucija. Time se nanosi šteta javnom interesu i budžetu. Takođe se dešava, kako je rekao, i da političari daju sebi za pravo i da polemišu sa stručnim ocenama nezavisnih tela.
Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima organizacije CRTA, rekao je da u Srbiji još uvek formalno ima nezavisnih institucija, ali da im nije lako da rade.
"I mislim da im je, realno, sve teže. Uloga nezavisnih institucija u društvu kakvo je Srbija je, zaista, nezahvalna. Mi se, zapravo, tek navikavamo na demokratiju i na jedno demokratsko uređenje", rekao je.
Nezavisne institucije se u Srbiji bore i sa precepcijom izvršne vlasti, prema kojoj je bilo koja vrsta nadzora, kontrole, savetovanja, zapravo, neprijateljski akt.
"I onda je sa takvim stavom teško da vi imate potpuno funkcionalnu demokratiju. Jedino što je dobro u celoj ovoj priči je to što u nezavisnim institucijama postoje ljudi profesionalci, koji su odgovorni prema svom poslu, koji rade svoj posao i tačno znaju dokle im zakon i pravo dozvoljavaju da rade i na tome istraju".
U poslednjih nekoliko godina nezavisne institucije se suočavaju s trendom da su nezavisne samo na papiru, a onda se na njihovo čelo postave ljudi koji su više ili manje formalno ili neformalno bliski strankama na vlasti
"I to je prilično kompromitujuća stvar. Da ne ulazimo u to kako je moguće da se kroz različite procedure provuče uopšte takva jedna situacija", rekao je Dimitrijević.
Zoran Gavrilović, programski direktor u BIRODI-ju, predstavio je rezultate istraživanja o antikorupcijskim institucijama koja su sprovedena dva puta - 2013. i 2018. godine. Oba istraživanja imala su približno iste rezultate. Implikatori su bili nepristrasnost, blagovremenost, autoritativnost, efikasnost, blagovremenost, integritet, autonomnost, liderstvo. Na osnovu toga su učesnici u istraživanju, a to su pre svega predstavnici civilnog društva koji se bave temama pristupa informacijama, borbom protiv korupcije, javnim nabavkama i sličnim temama ocenili institucije.
U istraživanju iz 2013. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je prepoznat i kao najuspešnije antikorupcijsko telo. Isti rezultat dobijen je i prilikom istraživanja iz 2018.godine.
"Poverenik prednjači i sa razlogom možemo imati strepnju šta će se desiti s tom institucijom kada osoba koja je simbol te institucije ode. Mislim da mi gazimo ka partijskoj državi i to nije nešto što je samo slučaj sa institucijom poverenika", rekao je Gavrilović.
Podsetio je da je novoizabrani direktor Agencije za borbu protiv korupcije bio u vladajućoj stranci.
registracija
Forum pod nazivom Nezavisna i regulatorna tela - struka i politika, održan je danas u Envoy Conference u Beogradu, u organizaciji Business Info Group, a uz podršku National Endowment for Democracy (NED).
Rad nezavisnih i regulatornih tela veoma je važan za funkcionisanje društva i za kontrolu izvršne vlasti. Međutim, te institucije se danas u Srbiji suočavaju sa velikim izazovima, koje im umnogome otežavaju rad.
Uz pokušaje političkog uticaja na njih i ubacivanja "podobnih" kadrova, jedan od najvećih problema s kojima se susreću jeste to što im je izvršna vlast značajno smanjila budžete. A to je u suprotnosti sa zvaničnim i, makar, deklarativnim naporima države u evrointegracijama. Sve to dodatno jača sumnje u dobre namere države prema njihovom radu.
Kako se izboriti s tim, a ostati nezavistan i raditi odgovorno svoj posao, pitanja su na koja su odgovarali govornici: Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI), Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA i Zoran Gavrilović, programski direktor BIRODI.
Moderator je bila novinarka Zora Drčelić.
Skupština Srbije od 2003. godine pa do sada, nijednom nije usvojila izveštaj DRI o završnom računu za prethodnu godinu koji pokazuje na koji način je država trošila novac, iako su ga oni redovno podnosili, kazao je Duško Pejović, predsednik Saveta DRI.
Zbog čega je to tako i da li će, i kada podneti izveštaj to nije pitanje za DRI, istakao je.
On smatra da nema apsolutne nezavisnosti nijednog organa i toga svi treba da budu svesni.
"Ali nama Ustav, zakon o DRI i standardi omogućavaju da se očuva potpuna nezavisnost. Ona se ogleda u organizacionom, finansijskom i funkcionalnom delu", rekao je i objasnio da revizor kao pojedinac, kao i tim revizora moraju biti nezavisni, a to im omogućava sve navedeno.
Ove godine DRI se suočava sa smanjenjem budžeta, ali su, oni obezbedili sredstva za rad do kraja godine.
Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, rekao je da vlast često ne sluša tu instituciju i istakao da i politički interesi često nisu u skladu sa interesima fiskalne odgovornosti.
Postoje brojni primeri za to, poput povećanja plata i penzija, što su politički popularne mere, ali fiskalno često neodržive.
"Tu su i problemi koalicionih vlada, kada neke stranke zastupaju parcijalne interese", rekao je.
Tako se dešava da neke političke stranke guraju svoje fiskalne politike, što je štetno.
"Navešću dva konkretna primera, koja su skupo koštala budžet Srbije. U 2008. godini to je bilo vanredno povećanje penzija. Jedna stranka koja je bila neophodna za formiranje Vlade je ucenila Vladu povećanjem penzija za 10 posto, koje nije bilo fiskalno održivo. Pošto su penzije najveći fiskalni trošak - njihova masa je oko pet milijardi evra, takva povećanja praktično odmah vode budžet u neku dubiozu", objasnio je.
Što je još gore, to se desilo u najgorem trenutku, u vreme svetske ekonomske krize kada su sve zemlje smanjivale deficite i vodile restriktivnu politiku.
"Mi smo, praktično, išli mimo sveta i mimo nečega što bi bila normalna fiskalna politika. Korist od toga posle nisu praktično imali ni penzioneri", rekao je.
Slične su bile i izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave, koje je forsirao URS i koje su koštale građane 400 miliona evra.
Samo te dve mere su oterale budžet u deficit od sto milijardi evra.
I to otvara još jedan specifični problem Srbije sa fiskalnim pravilima: za njihovo kršenje ne postoji kazna.
On je rekao da će, prema predviđanjima institucije u kojoj radi, privredni rast Srbije u narednoj godini biti četiri odsto.
"Budžet je stabilan i tu nema spora, ali Srbija, ipak, zaostaje za zemljama koje su uporedive", naveo je.
Privredni rast Srbije nije zadovoljavajući, jer je ove godine između tri i tri i po odsto, dok je u istočnoj i centralnoj Evropi između četiri i četiri i po procenta.
Uporedive zemlje, poput Bugarske i Rumunije, su ispred Srbije i razlika se stalno povećava.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, podsetio je da su u proteklih deset godina nezavisne institucije u Srbiji uspostavljene.
"Neke stvari su uspostavljene, ali je u mnogim delovima Srbija krenula unazad u odnosu političara prema organima koji treba da ih kontrolišu", rekao je Nenadić.
Pohvalno je što su DRI i zaštitnik građana u Ustavu Srbije, ali se ne pominje Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pa postoji opasnost da vlastodržac može da ga ukine.
Ozbiljni problemi su i ometanje rada nezavisnih tela, kao i nepostupanje izvršne vlasti po preporukama nezavisnih institucija. Time se nanosi šteta javnom interesu i budžetu. Takođe se dešava, kako je rekao, i da političari daju sebi za pravo i da polemišu sa stručnim ocenama nezavisnih tela.
Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima organizacije CRTA, rekao je da u Srbiji još uvek formalno ima nezavisnih institucija, ali da im nije lako da rade.
"I mislim da im je, realno, sve teže. Uloga nezavisnih institucija u društvu kakvo je Srbija je, zaista, nezahvalna. Mi se, zapravo, tek navikavamo na demokratiju i na jedno demokratsko uređenje", rekao je.
Nezavisne institucije se u Srbiji bore i sa precepcijom izvršne vlasti, prema kojoj je bilo koja vrsta nadzora, kontrole, savetovanja, zapravo, neprijateljski akt.
"I onda je sa takvim stavom teško da vi imate potpuno funkcionalnu demokratiju. Jedino što je dobro u celoj ovoj priči je to što u nezavisnim institucijama postoje ljudi profesionalci, koji su odgovorni prema svom poslu, koji rade svoj posao i tačno znaju dokle im zakon i pravo dozvoljavaju da rade i na tome istraju".
U poslednjih nekoliko godina nezavisne institucije se suočavaju s trendom da su nezavisne samo na papiru, a onda se na njihovo čelo postave ljudi koji su više ili manje formalno ili neformalno bliski strankama na vlasti
"I to je prilično kompromitujuća stvar. Da ne ulazimo u to kako je moguće da se kroz različite procedure provuče uopšte takva jedna situacija", rekao je Dimitrijević.
Zoran Gavrilović, programski direktor u BIRODI-ju, predstavio je rezultate istraživanja o antikorupcijskim institucijama koja su sprovedena dva puta - 2013. i 2018. godine. Oba istraživanja imala su približno iste rezultate. Implikatori su bili nepristrasnost, blagovremenost, autoritativnost, efikasnost, blagovremenost, integritet, autonomnost, liderstvo. Na osnovu toga su učesnici u istraživanju, a to su pre svega predstavnici civilnog društva koji se bave temama pristupa informacijama, borbom protiv korupcije, javnim nabavkama i sličnim temama ocenili institucije.
U istraživanju iz 2013. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je prepoznat i kao najuspešnije antikorupcijsko telo. Isti rezultat dobijen je i prilikom istraživanja iz 2018.godine.
"Poverenik prednjači i sa razlogom možemo imati strepnju šta će se desiti s tom institucijom kada osoba koja je simbol te institucije ode. Mislim da mi gazimo ka partijskoj državi i to nije nešto što je samo slučaj sa institucijom poverenika", rekao je Gavrilović.
Podsetio je da je novoizabrani direktor Agencije za borbu protiv korupcije bio u vladajućoj stranci.
