Američki investitori imaju iste zahteve kao i domaći

Dodatne američke investitore bi u Srbiju privukli isti uslovi koje zahtevaju i domaći privrednici: pravna država i jednostavniji propisi. Obim ulaganja američkih firmi je do sada dostigao četiri milijarde dolara, kada se uračunaju i prilivi iz njihovih evropskih sedišta, ali može da bude još veći, ocenjeno je na panelu "Kako podstaći američke investicije u Srbiji?" koji je Nova ekonomija organizovala uz podršku Ambasade SAD.

Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD u Beogradu Beron Lobstajn navodi navodi da je Amerika u prethodnih 20 godina korenito promenila svoj odnos prema Srbiji, da je prethodni cilj saradnje bio stabilizacija i ekonomski oporavak, a da se sada aktivno radi na pospešivanju investicione klime.

Prema njegovim rečima, stvaran obim investicija SAD u Srbiji je znatno veći od 600 miliona dolara, koliko beleži zvanična statistika.

"AmCham će vam reći da (američke kompanije) ulažu kroz svoje evropske podružnice, pa mi koristimo cifru od približno četiri milijarde. Te investicije zapošljavaju 20.000 građana u Srbiji. Ta saradnja ohrabruje, ali ona može da bude znatno veća", ocenio je Lobstajn.

On je dodao da američki investitori Srbiju prepoznali kao tržište koje ubrzano sazreva, a da naša zemlja sada i ostatku sveta treba da pokaže isto.  

SAD su dosadašnjim donacijama najviše podržavali izgradnju institucija i demokratizacijuu Srbiji, više tamošnjih državnih agencija i dalje sarađuju sa širokim spektrom institucija.

"Primera radi, USAID sarađuje sa lokalnim vlastima, kako bi (sredine van Beograda) povećali svoje kapacitete za privlačenje investicija, jer se i gradovi unutar Srbije takmiče, slično kao što se države nadmeću... Opštine bi takvim investicijama zadržale desetine hiljada radnih mesta"; kazao je Lobstajn.

On je naveo i da se poslovni ljudi iz Srbije, naročito na lokalu, ponekad i "plaše sopstvenog uspeha", zbog čega se pravna država mora i dalje graditi.

Svim ljudima trebaju da dobiju priliku za uspeh. I nama u ambasadi se ljudi ponekad žale da često, kada kreiraju uspešan biznis, često privlače pogrešnu vrstu pažnje", kazao je diplomatski predstavnik.

Zoran Petrović, predsednik UO AmCham Srbija, navodi da se američke kompanije nisu ograničile na prvobitne investicije, već da su one konstantno reinvestirale u svoje poslovanje. Prvo su to bile proizvodne kompanije, poput Ball korporacije i Filip Morisa, ali je težište saradnje u proteklih par godina najvidljivije u IT sektoru.

"Blekrok je kupio eFront, koji je imao svoj proizvod, razna srednja preduzeća koje se bave poslovnim procesima su prisutna godinama. Najveća kompanija za igrice Epic games je takođe imala veliku akviziciju. Američke kompanije u Srbiju dolaze i zbog kvalitetne radne snage, koje je doduše sve manje", kazao je Petrović.

Taj problem prepoznaje sve više kompanija, ali nije jedini. Kao jednu od glavnih prepreka produbljavanju saradnje je i Zakon o deviznom poslovanju, čiji delovi korene vuku iz komunističke Jugoslavije, zbog kojih kompanije sa američkim kapitalom često posao, makar na papiru, izmeštaju svoje poslovanje.

"Zakon je formulisan da zabranjuje sve što nije regulisano, a prati ga i oko 40 podzakonskih akata. Firme da bi (poštovale sve njegove odredbe) moraju da zapošljavaju radnu snagu koja će samo baviti transakcijama, a ni otvaranje računa u inostranstvu nije jednostavno. Nedavno istraživanje kompanije Infostud pokazuje da mladi i dalje svoju perspektivu vidi van ove zemlje, a da za to nisu presudni samo ekonomski razlozi", rekao je Petrović.

Dodaje da se za to je za promenu potrebno izgraditi kvalitetnije institucije i vladavine prava, da nije najvažniji samo rast BDP-a, već kreiranje ambijenta gde će rast biti kontinuiran.

"Mnogo možemo da naučimo od Amerikanaca, to su ljudi koji cene uspeh, naročito uspeh u preduzetništvu. MI, s druge strane, imamo pežorativne termine 'preduzetnik', 'biznismen'... Bilo ko  zapošljava je za mene pravi heroj i to mora da se prepozna", zaključio je Petrović.

Predstavnik AmCham-a dodaje i da dve trećine njihovih članice prijavljuje da su već premašili poslovanje iz prethodne pandemijske godine.  

Sa tim stavom se slaže i Nebojša Đurđević iz Inicijative "Digitalna Srbija", koji navodi da u slojevima regulative ima stavki koja prave opterećenja koja su neprirodna i kojih nema u drugim državama Evrope.

"Zakon o deviznom poslovanju, (često) znači ograničenje i administrativnih opterećenja, koje guše inovacije. Strani investitori čim nalete na te frikcije - izmeste poslovanje napolje.

Za ubrzanje rasta IT sektora poslednjih godina zaslužan je i "efekat Novaka Đokovića", popularizacija programiranja zbog koje se broj stručnjaka u ovoj banši udvostručio u proteklih pet godina.

Američke IT kompanije sve češće kupuju domaće tehnološke firme, koje imaju veliki globalni odjek među investitorima, koje daju kredibilitet domaćoj sceni.

"Te akvizicije su jako pozitivne, domaći razvojni timovi novac od toga dalje reinvestiraju u ekosistem", kazao je Đurđević.

U međuvremenu, direktne investicije u startap kompanije dolaze najviše od anđela investitora, među kojima su aktivni i ljudi srpskog porekla, koji svojim kontaktima dovode strane fondove.

Nemanja Jevtović, savetnik za strateška ulaganja iz Vlada Srbije, smatra da je ovo najbolji period za investiranje u Srbiji, da je zadržala prvo mesto u Evropi po stranim direktnim investicijama, uprkos recesiji koju je izazvala pandemija. 

"Kombinacija statistika ide u prilog daljim investicijama. U Srbiji i dalje ima 300.000 zvanično nezaposlenih, preko 60 odsto spada u grupu od 15do 44 godine, što je najbolje vreme za zaposlenje. IT je u protekle tri godine postao najveći neto izvoznik, jer se udvostručio po obimu za tri godine", naveo je Jevtović.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbija sada želi da se fokusira na razvoj visokotehnoloških grana, ali i decentralizaciju, kako bi ekonomski razvoj dopreo i do manje razvijenih opština. 

Strane investitore, ne samo iz SAD, privlači politička i ekonomska stabilnost, uspeh u privlačenju stranih direktnih investicija, niski operativni troškovi poslovanja, visokokvalifikovana radna snaga, bescarinsscki pristup tržištu od 1,3 milijarde ljudi, kao i geografska lokacija.

Lena Bratić, regionalni programski menadžer kompanije E3 International, kazala je da je raduje povratak američkih energetskih investicija na prostor zapadnog Balkana.

"Vlada Sjedinjenih Američkih Država se ponovo aktivira u sferi energetike, nakon  17 godina pauza u investicijama. Energetika je uključena i u strateške dokumente Srbije, a dolazak kapitala nekih od najznačajnih američkih kompanija može se očekivati nakon dolaska DFC-a", smatra Bratić.

Energetska tranzicija privlači ogromne investicije svuda, predstavlja veliku šansu i za Srbiju, a za brži dolazak stranog kapitala očekuju se donošenje podzakonskih akata.

Dodatne američke investitore bi u Srbiju privukli isti uslovi koje zahtevaju i domaći privrednici: pravna država i jednostavniji propisi. Obim ulaganja američkih firmi je do sada dostigao četiri milijarde dolara, kada se uračunaju i prilivi iz njihovih evropskih sedišta, ali može da bude još veći, ocenjeno je na panelu "Kako podstaći američke investicije u Srbiji?" koji je Nova ekonomija organizovala uz podršku Ambasade SAD.

Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD u Beogradu Beron Lobstajn navodi navodi da je Amerika u prethodnih 20 godina korenito promenila svoj odnos prema Srbiji, da je prethodni cilj saradnje bio stabilizacija i ekonomski oporavak, a da se sada aktivno radi na pospešivanju investicione klime.

Prema njegovim rečima, stvaran obim investicija SAD u Srbiji je znatno veći od 600 miliona dolara, koliko beleži zvanična statistika.

"AmCham će vam reći da (američke kompanije) ulažu kroz svoje evropske podružnice, pa mi koristimo cifru od približno četiri milijarde. Te investicije zapošljavaju 20.000 građana u Srbiji. Ta saradnja ohrabruje, ali ona može da bude znatno veća", ocenio je Lobstajn.

On je dodao da američki investitori Srbiju prepoznali kao tržište koje ubrzano sazreva, a da naša zemlja sada i ostatku sveta treba da pokaže isto.  

SAD su dosadašnjim donacijama najviše podržavali izgradnju institucija i demokratizacijuu Srbiji, više tamošnjih državnih agencija i dalje sarađuju sa širokim spektrom institucija.

"Primera radi, USAID sarađuje sa lokalnim vlastima, kako bi (sredine van Beograda) povećali svoje kapacitete za privlačenje investicija, jer se i gradovi unutar Srbije takmiče, slično kao što se države nadmeću... Opštine bi takvim investicijama zadržale desetine hiljada radnih mesta"; kazao je Lobstajn.

On je naveo i da se poslovni ljudi iz Srbije, naročito na lokalu, ponekad i "plaše sopstvenog uspeha", zbog čega se pravna država mora i dalje graditi.

Svim ljudima trebaju da dobiju priliku za uspeh. I nama u ambasadi se ljudi ponekad žale da često, kada kreiraju uspešan biznis, često privlače pogrešnu vrstu pažnje", kazao je diplomatski predstavnik.

Zoran Petrović, predsednik UO AmCham Srbija, navodi da se američke kompanije nisu ograničile na prvobitne investicije, već da su one konstantno reinvestirale u svoje poslovanje. Prvo su to bile proizvodne kompanije, poput Ball korporacije i Filip Morisa, ali je težište saradnje u proteklih par godina najvidljivije u IT sektoru.

"Blekrok je kupio eFront, koji je imao svoj proizvod, razna srednja preduzeća koje se bave poslovnim procesima su prisutna godinama. Najveća kompanija za igrice Epic games je takođe imala veliku akviziciju. Američke kompanije u Srbiju dolaze i zbog kvalitetne radne snage, koje je doduše sve manje", kazao je Petrović.

Taj problem prepoznaje sve više kompanija, ali nije jedini. Kao jednu od glavnih prepreka produbljavanju saradnje je i Zakon o deviznom poslovanju, čiji delovi korene vuku iz komunističke Jugoslavije, zbog kojih kompanije sa američkim kapitalom često posao, makar na papiru, izmeštaju svoje poslovanje.

"Zakon je formulisan da zabranjuje sve što nije regulisano, a prati ga i oko 40 podzakonskih akata. Firme da bi (poštovale sve njegove odredbe) moraju da zapošljavaju radnu snagu koja će samo baviti transakcijama, a ni otvaranje računa u inostranstvu nije jednostavno. Nedavno istraživanje kompanije Infostud pokazuje da mladi i dalje svoju perspektivu vidi van ove zemlje, a da za to nisu presudni samo ekonomski razlozi", rekao je Petrović.

Dodaje da se za to je za promenu potrebno izgraditi kvalitetnije institucije i vladavine prava, da nije najvažniji samo rast BDP-a, već kreiranje ambijenta gde će rast biti kontinuiran.

"Mnogo možemo da naučimo od Amerikanaca, to su ljudi koji cene uspeh, naročito uspeh u preduzetništvu. MI, s druge strane, imamo pežorativne termine 'preduzetnik', 'biznismen'... Bilo ko  zapošljava je za mene pravi heroj i to mora da se prepozna", zaključio je Petrović.

Predstavnik AmCham-a dodaje i da dve trećine njihovih članice prijavljuje da su već premašili poslovanje iz prethodne pandemijske godine.  

Sa tim stavom se slaže i Nebojša Đurđević iz Inicijative "Digitalna Srbija", koji navodi da u slojevima regulative ima stavki koja prave opterećenja koja su neprirodna i kojih nema u drugim državama Evrope.

"Zakon o deviznom poslovanju, (često) znači ograničenje i administrativnih opterećenja, koje guše inovacije. Strani investitori čim nalete na te frikcije - izmeste poslovanje napolje.

Za ubrzanje rasta IT sektora poslednjih godina zaslužan je i "efekat Novaka Đokovića", popularizacija programiranja zbog koje se broj stručnjaka u ovoj banši udvostručio u proteklih pet godina.

Američke IT kompanije sve češće kupuju domaće tehnološke firme, koje imaju veliki globalni odjek među investitorima, koje daju kredibilitet domaćoj sceni.

"Te akvizicije su jako pozitivne, domaći razvojni timovi novac od toga dalje reinvestiraju u ekosistem", kazao je Đurđević.

U međuvremenu, direktne investicije u startap kompanije dolaze najviše od anđela investitora, među kojima su aktivni i ljudi srpskog porekla, koji svojim kontaktima dovode strane fondove.

Nemanja Jevtović, savetnik za strateška ulaganja iz Vlada Srbije, smatra da je ovo najbolji period za investiranje u Srbiji, da je zadržala prvo mesto u Evropi po stranim direktnim investicijama, uprkos recesiji koju je izazvala pandemija. 

"Kombinacija statistika ide u prilog daljim investicijama. U Srbiji i dalje ima 300.000 zvanično nezaposlenih, preko 60 odsto spada u grupu od 15do 44 godine, što je najbolje vreme za zaposlenje. IT je u protekle tri godine postao najveći neto izvoznik, jer se udvostručio po obimu za tri godine", naveo je Jevtović.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbija sada želi da se fokusira na razvoj visokotehnoloških grana, ali i decentralizaciju, kako bi ekonomski razvoj dopreo i do manje razvijenih opština. 

Strane investitore, ne samo iz SAD, privlači politička i ekonomska stabilnost, uspeh u privlačenju stranih direktnih investicija, niski operativni troškovi poslovanja, visokokvalifikovana radna snaga, bescarinsscki pristup tržištu od 1,3 milijarde ljudi, kao i geografska lokacija.

Lena Bratić, regionalni programski menadžer kompanije E3 International, kazala je da je raduje povratak američkih energetskih investicija na prostor zapadnog Balkana.

"Vlada Sjedinjenih Američkih Država se ponovo aktivira u sferi energetike, nakon  17 godina pauza u investicijama. Energetika je uključena i u strateške dokumente Srbije, a dolazak kapitala nekih od najznačajnih američkih kompanija može se očekivati nakon dolaska DFC-a", smatra Bratić.

Energetska tranzicija privlači ogromne investicije svuda, predstavlja veliku šansu i za Srbiju, a za brži dolazak stranog kapitala očekuju se donošenje podzakonskih akata.