English
Nalazite se ovde:
27. Ekonomsko-politički forum "Obrazovanje za novi milenijum"
20.10.2017.
12:00
Envoy Conference Centar
27. Ekonomsko-politički forum u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i kompanije Business Info Group pod nazivom "Obrazovanje za novi milenijum" održan je u petak u Envoy Conference centru.
Privrede Evrope doživljavaju trenutno industrijski preokret kroz dinamični napredak tehnologija, koji se odražava čak i na privredu u Srbiji. Iz tog razloga potrebno je prilagoditi obrazovni sistem promenjivom potražnjom tržišta.
Primarni cilj obrazovnog sistema jeste da se mladim ljudima ponudi obrazovanje koje je prilagođeno stvarnim potrebama tržišta. Trenutni problem je u tome što srednjoškolci ali i studenti završavaju svoje obrazovanje sa kojim u realnoj privredi ne mogu lako naći zaposlenje.
To je i bila tema ovog foruma na kojoj se diskutovalo o toj problematici iz različitih aspekata, a takođe su ponuđena i neka rešenja za predstojeći period.
Jedna od tema bilo je i dualno obrazovanje koje uz pomoć države treba da reši problem stručnih radnih mesta na tržištu rada.
Na forumu je bila predstavljena i publikacija "BIRAM USPEH – YES 2017" koja između ostalog sadrži mišljenja relevantnih predstavnika obrazovnih institucija, ministarstava, velikih kompanija, preduzetnika iz različitih branši na temu zapošljavanja, ulaganja u zaposlene, uslovima rada, kao i novim zanimanjima koja se traže.
Gosti su dobili i publikaciju koju je izdala Fondacija Konrad Adenauer pod nazivom "Dualno obrazovanje u Nemačkoj - i praksom i teorijom do struke" u kojoj je detaljno opisan sistem dualnog obrazovanja u Nemačkoj. Takođe, podeljena im je i knjiga - biografija "Konrad Adenauer - Karijera jednog državnika", koju je napisao Nikola M Živković, a koju je takođe izdala ta fondacija.
Govornici - eminenti stručnjaci
Govornici na forumu su bili Mihailo Crnobrnja, profesor emeritus na fakultetu FEFA, Gabrijela Grujić, savetnica u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, docent dr Snežana Lakićević, rukovodilac projekta Energija znanja NIS, Vladimir Orlić, poslanik i član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Tatjana Vidaković, PR sajta poslovi.infostud.com
Mihailo Crnobrnja: Srbija je prvak sveta u nesposobnosti da zadrži visokoobrazovane kadrove
Profesor Mihailo Crnobrnja, koji je i kolumnista Nove ekonomije, rekao je da je tužna činjenica da je Srbija prvak sveta u nesposobnosti da zadrži svoje visokoobrazovane kadrove i da bi taj problem trebalo hitno rešavati.
Postoji više objašnjenja za tako loš rezultat, a neki od njih su i problemi kroz koje je prolazila bivša Jugoslavija, a potom i Srbija.
Uprkos tome, Srbija obrazuje relativno dobre kadrove.
"Drugim rečima, nije da je rezultat obrazovanja loš. Privredni, društveni i politički sistem su nažalost takvi da najbolji biraju inostranstvo", kazao je profesor Crnobrnja.
Njegov predlog je da se napravi neki paralelni model podsticanja po uzoru na način na koji se to radi sa stranim investicijama.
"Ako već finansiramo strane investitore i do 10.000 evra po zaposlenom radniku i pri tome naš tadašnji premijer, a sadašnji predsednik (Aleksandar Vučić) kaže: ako vam svi u okruženju ponude bolje uslove mi ćemo vam dati još bolje, zašto mi ne kažemo našim studentima: šta god da vam ponude stranci mi ćemo vas dati bolje", naveo je profesor i dodao da bi država i privreda trebalo da investiraju u pravljenje investicionog fonda u te svrhe.
"To bi trebalo da bude smišljen, dugoročan program, a ta tranzicija bi morala da traje minimum 6,7 do 10 godina i s njom bi trebalo krenuti već sada. Ili bi trebalo stupiti u komunikaciju s našima koji su otišli i da se počne sa pregovorima o njihovom povratku u zemlju".
Naveo je da je 21. vek vek doživotnog učenja, te bi i Srbija morala da se pripremi za to.
Dr Snežana Lakićević: Ako dopustimo da nam najbolji odu - bićemo u problemu
Docent doktor Snežana Lakićević, istakla je da je obrazovanje dug proces, čiji rezultati se vide za 10,15 ili 20 godina i da on mnogo košta.
"Kada shvatimo da smo pogrešili, ta greška je jako teško ili gotovo nikako ispravljiva", rekla je ona.
Ispričala je kako su u Naftnoj industriji Srbije (NIS) rešili ozbiljan problem nedostajućih kadrova koji im je bio potreban pre svega u oblasti nafte, gasa, inženjerstva nafte i gasa, prerade nafte i gasa, geologije nafte i gasa, geofizike...
"Mislim da smo u tome uspeli. Da biste to uradili morate da imate sinergiju sa svim akterima: školama, sa kolegama u kompaniji, sa učenicima, sa studentima, sa profesorima, da prevazilazite barijere i otpore", rekla je.
Bilo je potrebno pronaći neko rešenje, školovati kadrove koji su potrebni za najveću kompaniju u zemlju.
Razgovarali su sa ljudima sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu u oblasti nafte i gasa i uspeli da urade izmene studijskog programa zajedno sa državnim univerzitetima u Rusiji. Takođe su napravili novu akreditaciju za program Industrijsko inženjerstvo nafte i gasa i napravili novi master Geologija nafte i gasa. Na državnom Univerzitetu u Novom Sadu uspeli su da akredituju potpuno novi program Industrijsko inženjerstvo eksploataciji nafte i gasa. Zbog nedostatka kadrova angažovali su šest profesora sa sa uhtinskog tehničkog univerziteta iz Ruske Federacije.....
"Dali smo prvi put stipendije najboljim studentima i napravili iskorak u odnosu na stipendiranje koje Srbija do tad u velikoj meri nije poznavala, da oni studenti koji dobiju stipendiju NISa imaju i odmah obezbeđen posao", navela je.
Takođe, 27 stipendista NIS-a studira u Ruskoj federaciji na najprestižnijim svetskim univerzitetima za naftu i gas. Svi oni u ugovorima imaju odredbu da se vraćaju u NIS u Srbiju kad završe fakultete. Prva generacija studenata završava iduće godine fakultet.
"Moj predlog je da se u ugovorima o stipendiranju napravi njihova izvesnost dobrovoljnom, planskom politikom", navela je i dodala da privatne kompanije, državne institucije sigurno mogu da isprojektuju zaposlenje jednog mladog i obrazovanog čoveka za naredni period od dve ili tri godine.
Po njoj, ljudima koji su završavali fakultete u inostranstvu treba dati mogućnost da predaju kod nas.
"Da najbolje ostavimo na fakultetu, a takvi suštinski ne ostaju zbog relativno loših uslova na fakultetu. I novci tu nisu uvek opredeljujući. Ne odlazi se samo zbog novca, odlazi se zbog prilike da napreduješ. Ukoliko stvorite uslove da napreduju, da rade na sebi, da im bude dostupno ono što doprinosi njihovom razvoju ima šanse da ostanu", navela je.
"Ako dopustimo da nam najbolji odu bićemo u problemu", dodala je.
Najboljim studentima treba dati podsticajna sredstva da naprave kompanije ovde.
"Moramo ići mnogo agresivnije u te podsticaje jer je investicija u svakoga od njih pojedinačno neuporedivo značajnija od investicije u nekoga ko ovde dolazi samo da napravi profit", navela je ona.
Vladimir Orlić: Dualno obrazovanje ne stvara jeftinu radnu snagu
Vladimir Orlić, poslanik u Skupštini Srbije i član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo rekao je da je uloga države da stvara uslove za preduzetništvo i podsticanje ljudi da naprave svoje kompanije.
"Kada govorimo o tome šta možemo ljudima da ponudimo danas treba praviti jasnu razliku između subvencija za kompanije koje otvaraju proizvodne pogone i onoga što može da se ponudi visokoobrazovanom kadru koji je završio školovanje ovde i treba da započne nešto svoje", rekao je i dodao da je činjenica da nije realno očekivati da se visokobrazovanom mladom čoveku ovde može ponuditi nešto čemu ne može da konkuriše nijedna svetska kompanija.
"Država ne treba da se trudi da bude najprimamljiviji i najdarežljiviji poslodavac. Država radi druge stvari, ona formira okvire da se nešto što bi trebalo da bude pitanje slobodnog tržišta odvija bez prepreka i poteškoća. Za svoje potrebe država jeste poslodavac, ali zna se tačno precizno u kom sektoru".
Govoreći o dualnom obrazovanju rekao je da ono treba da pomogne u srednjem stručnom obrazovanju.
"Kada od utorka krene rasprava o zakonu u dualnom obrazovanju planiram da o njemu govorim isključivo afirmativno. Priča o školovanju jeftine radne snage, nije na mestu. Šta je problem jeftine radne snage? Situacija u kojoj čovek prihvata bilo kakav posao zato što nema ništa pa je sve što može da pronađe kao zaposlenje dobro. Ako vi uspete da usavršite mladi kadar tako da kad stupi na tržište rada on po završetku školovanja ume da napravi nešto i više nije u prilici da mora da prihvati bilo šta. Ako on nastupa sa određenim iskustvom on više nije limitiran samo za oglase za posao koji ne podrazumevaju nikakvo iskustvo. On će nastupati snažnije. Stajaće bolje iz sopstvene perspektive", rekao je.
Predlogom zakona o dualnom obrazovanju predviđeno je da se istovremeno radi i školuje i od toga će imati korist i poslodavci i škole i kompanije.
"On podrazumeva da gro aktivnosti sticanja praktičnih znanja i učenja kroz rad bude u kompanijama. Na taj način škole bivaju rasterećene za značajna finansijska sredstva, država je, takođe, rasterećenija troškova koje je dotle morala da pokriva iz budžeta", rekao je Orlić.
Gabrijela Grujić: Dualno obrazovanje je način razmišljanja
Gabrijela Grujić, savetnica u Ministarstvu prosvete nauke i tehnologije istakla je da Zakon o dualnom obrazovanju radio ozbiljan tim iz Privredne komore Srbije koji se prethodne tri godine borio za sistem uvođenja dualnog obrazovanja, ali tada nije imao neophodnu podršku iz Ministarstva prosvete.
"Dualno obrazovanje nije zanatsko obrazovanje. To nije nivo obrazovanja, to je način razmišljanja, način povezivanja sa kompanijama, odnosno uređivanje odnosa prava obaveza i odgovornosti svih zainteresovanih strana u cilju podizanja kvaliteta kompetencija mladih ljudi u skladu sa savremenim tehnološkim razvojem 21 veka", rekla je Gabrijela Grujić.
Navela je da ono što čini naš zakon drugačijim od zakona ostalih zemalja jeste da naši mladi ljudi nisu u sistemu rada nego su u sistemu učenja kroz rad i sticanja dela kompetemncija uz strogo poštovanje nastavnog plana i programa.
"U kreiranju nastavnog plana i programa po dualnom modelu mi smo ove godine uspeli da verifikujemo čak 19 profila što je značajan pokazatelj uspeha", navela je.
"Kroz ovaj zakon mi čvrsto i tačno uređujemo odnose tako da svaki učenik mora da do kraja svoj trogodišnjeg ili četvorogodišnjeg školovanja prođe sve nastavne jedinice, teorijsku nastavu u školi, a u kompanijama onaj deo koji se tiče opisa poslova koji su usklađeni sa tehnološkim razvojem. Postavili smo zakon tako da sistem vode nastavnici praktične nastave iz škole koje ima kapacitete teorijskih znanja i zajedno instruktori iz kompanija. Oni su zajedno u procesu pomažu učeniku, prate i vrednuju zajednički rad, pomažu jedni drugima," navela je.
Čak 1832 kompanije su se ove godine prijavile da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja, a na kraju je verifikovano njih 205.
"Suština je da formiramo obrazovne profile i da mladim ljudima omogućimo što pre ulazak u privredu. Od tih ljudi čekujemo da upravo oni kroz proces rada sagledaju gde mogu da doprinesu i oni će biti ti koji će možda tražiti da nastave svoje školovanje. Istraživanja su pokazala da su đaci dualnog obrazovanja upravo najinovativniji. I najvažnija spona koju mi vidimo između teorijskih znanja i praktičnih znanja jeste inovativnost i patenti koju mi kroz ovaj vid obrazovanja stimulisemo", rekla je Gabrijela.
Tatjana Vidaković: Najtraženiji stručnjaci iz IT-ja
Tatjana Vidaković sa sajta Poslovi Infostud predstavila je rezultate koje svake godine sprovode na sajtu Poslovi infostud, na osnovu objavljenih oglasa koje dobijaju od poslodavaca koji se oglašavaju kod njih.
Najtraženiji kadrovi su i dalje u oblasti IT-ja.
"Poslednjih nekoliko godina beleži se veliki porast broja oglasa. Prošle godine je bilo 30 posto oglasa više. Prosečan odziv kandidata prošle godine po konkursu bio je 98. Oseća se veća ponuda poslova. Prošle godine smo imali oko 24.000 oglasa na koje je konkurisalo 205.000 ljudi. Najveća ponuda poslova je IT, ali i Trgovina i prodaja. IT beleži veliki rast, tu si administracija i računovodstvo, elektrotehnika i mašinstvo. 2009. smo imali skoro 800 oglasa za poslove u ITju, prošle godine ih je bilo 4.600", navela je.
Osim zanimanja u IT-ju, deficitarna zanimanja su kuvari, automehaničari, vozači i frizeri.
Nesklad postoji izmedu obrazovanja i zahteva na tržištu rada. Trend u poslednje dve godine veliki rast broja oglasa na engleskom jeziku.
Tržište obrazovanja na sajtu pokazuje da su Fakulteti koji obrazuju IT stručnjake u ovom trenutku u Srbiji najtraženiji. Novo je da ove godine FON ima tri put više prijavljenih kandidata nego pre.
Beleži se blagi pad poslova iz oblasti ekonomije.
registracija
27. Ekonomsko-politički forum u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i kompanije Business Info Group pod nazivom "Obrazovanje za novi milenijum" održan je u petak u Envoy Conference centru.
Privrede Evrope doživljavaju trenutno industrijski preokret kroz dinamični napredak tehnologija, koji se odražava čak i na privredu u Srbiji. Iz tog razloga potrebno je prilagoditi obrazovni sistem promenjivom potražnjom tržišta.
Primarni cilj obrazovnog sistema jeste da se mladim ljudima ponudi obrazovanje koje je prilagođeno stvarnim potrebama tržišta. Trenutni problem je u tome što srednjoškolci ali i studenti završavaju svoje obrazovanje sa kojim u realnoj privredi ne mogu lako naći zaposlenje.
To je i bila tema ovog foruma na kojoj se diskutovalo o toj problematici iz različitih aspekata, a takođe su ponuđena i neka rešenja za predstojeći period.
Jedna od tema bilo je i dualno obrazovanje koje uz pomoć države treba da reši problem stručnih radnih mesta na tržištu rada.
Govornici su bili Mihailo Crnobrnja, profesor emeritus na fakultetu FEFA, Gabrijela Grujić, savetnica u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, docent dr Snežana Lakićević, rukovodilac projekta Energija znanja NIS, Vladimir Orlić, poslanik i član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Tatjana Vidaković, PR sajta poslovi.infostud.com
Mihailo Crnobrnja: Srbija je prvak sveta u nesposobnosti da zadrži visokobrazovane kadrove
Profesor Mihailo Crnobrnja, koji je i kolumnista Nove ekonomije, rekao je da je tužna činjenica da je Srbija prvak sveta u nesposobnosti da zadrži svoje visokoobrazovane kadrove i da bi taj problem trebalo hitno rešavati.
Postoji više objašnjenja za tako loš rezultat, a neki od njih su i problemi kroz koje je prolazila bivša Jugoslavija, a potom i Srbija.
Uprkos tome, Srbija obrazuje relativno dobre kadrove.
"Drugim rečima, nije da je rezultat obrazovanja loš. Privredni, društveni i politički sistem su nažalost takvi da najbolji biraju inostranstvo", kazao je profesor Crnobrnja.
Njegov predlog je da se napravi neki paralelni model podsticanja po uzoru na način na koji se to radi sa stranim investicijama.
"Ako već finansiramo strane investitore i do 10.000 evra po zaposlenom radniku i pri tome naš tadašnji premijer, a sadašnji predsednik (Aleksandar Vučić) kaže: ako vam svi u okruženju ponude bolje uslove mi ćemo vam dati još bolje, zašto mi ne kažemo našim studentima: šta god da vam ponude stranci mi ćemo vas dati bolje", naveo je profesor i dodao da bi država i privreda trebalo da investiraju u pravljenje investicionog fonda u te svrhe.
"To bi trebalo da bude smišljen, dugoročan program, a ta tranzicija bi morala da traje minimum 6,7 do 10 godina i s njom bi trebalo krenuti već sada. Ili bi trebalo stupiti u komunikaciju s našima koji su otišli i da se počne sa pregovorima o njihovom povratku u zemlju".
Naveo je da je 21. vek vek doživotnog učenja, te bi i Srbija morala da se pripremi za to.
Dr Snežana Lakićević: Ako dopustimo da nam najbolji odu - bićemo u problemu
Docent doktor Snežana Lakićević, istakla je da je obrazovanje dug proces, čiji rezultati se vide za 10,15 ili 20 godina i da on mnogo košta.
"Kada shvatimo da smo pogrešili ta greška je jako teško ili gotovo nikako ispravljiva", rekla je ona.
Ispričala je kako su u NISu rešili ozbiljan problem nedostajućih kadrova koji im je bio potreban pre svega u oblasti nafte, gasa, inženjerstva nafte i gasa, prerade nafte i gasa, geologije nafte i gasa, geofizike...
"Mislim da smo u tome uspeli. Da biste to uradili morate da imate sinergiju sa svim akterima: školama, sa kolegama u kompaniji, sa učenicima, sa studentima, sa profesorima, da prevazilazite barijere i otpore", rekla je.
Bilo je potrebno pronaći neko rešenje, školovati kadrove koji su potrebni za najveću kompaniju u zemlju.
Razgovarali su sa ljudima sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu u oblasti nafte i gasa i uspeli da urade izmene studijskog programa zajedno sa državnim univerzitetima u Rusiji. Takođe su napravili novu akreditaciju za program Industrijsko inženjerstvo nafte i gasa i napravili novi master Geologija nafte i gasa. Na državnom Univerzitetu u Novom Sadu uspeli su da akredituju potpuno novi program Industrijsko inženjerstvo eksploataciji nafte i gasa. Zbog nedostatka kadrova angažovali su šest profesora sa sa uhtinskog tehničkog univerziteta iz Ruske Federacije......
"Dali smo prvi put stipendije najboljim studentima i napravili iskorak u odnosu na stipendiranje koje Srbija do tad u velikoj meri nije poznavala, da oni studenti koji dobiju stipendiju NISa imaju i odmah obezbeđen posao", navela je.
Takođe, 27 stipendista NIS-a studira u Ruskoj federaciji na najprestižnijim svetskim univerzitetima za naftu i gas. Svi oni u ugovorima imaju odredbu da se vraćaju u NIS u Srbiju kad završe fakultete. Prva generacija studenata završava iduće godine fakultet.
"Moj predlog je da se u ugovorima o stipendiranju napravi njihova izvesnost dobrovoljnom, planskom politikom", navela je i dodala da privatne kompanije, državne institucije sigurno mogu da isprojektuju zaposlenje jednog mladog i obrazovanog čoveka za naredni period od dve ili tri godine.
Po njoj, ljudima koji su završavali fakultete u inostranstvu treba dati mogućnost da predaju kod nas.
"Ako najbolje ostavimo na fakultetu, a takvi suštinski ne ostaju zbog relativno loših uslova na fakultetu. I novci tu nisu uvek opredeljujući. Ne odlazi se samo zbog novca, odlazi se zbog prilike da napreduješ. Ukoliko stvorite uslove da napreduju, da rade na sebi, da im bude dostupno ono što doprinosi njihovom razvoju ima šanse da ostanu", navela je.
"Ako dopustimo da nam najbolji odu bićemo u problemu".
Najboljim studentima treba dati podsticajna sredstva da naprave kompanije ovde.
"Moramo ići mnogo agresivnije u te podsticaje jer je investicija u svakoga od njih pojedinačno neuporedivo značajnija od investicije u nekoga ko ovde dolazi samo da napravi profit", navela je ona.
Vladimir Orlić: Dualno obrazovanje ne stvara jeftinu radnu snagu
Vladimir Orlić, poslanik u Skupštini Srbije i član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo rekao je da je uloga države da stvara uslove za preduzetništvo i podsticanje ljudi da naprave svoje kompanije.
"Kada govorimo o tome šta možemo ljudima da ponudimo danas treba praviti jasnu razliku između subvencija za kompanije koje otvaraju proizvodne pogone i onoga što može da se ponudi visokoobrazovanom kadru koji je završio školovanje ovde i treba da započne nešto svoje", rekao je i dodao da je činjenica da nije realno očekivati da se visokobrazovanom mladom čoveku ovde može ponuditi nešto čemu ne može da konkuriše nijedna svetska kompanija.
"Država ne treba da se trudi da bude najprimamljiviji i najdarežljiviji poslodavac. Država radi druge stvari, ona formira okvire da se nešto što bi trebalo da bude pitanje slobodnog tržišta odvija bez prepreka i poteškoća. Za svoje potrebe država jeste poslodavac, ali zna se tačno precizno u kom sektoru".
Govoreći o dualnom obrazovanju rekao je da ono treba da pomogne u srednjem stručnom obrazovanju.
"Kada od utorka krene rasprava o zakonu u dualnom obrazovanju planiram da o njemu govorim isključivo afirmativno. Priča o školovanju jeftine radne snage, nije na mestu. Šta je problem jeftine radne snage? Situacija u kojoj čovek prihvata bilo kakav posao zato što nema ništa pa je sve što može da pronađe kao zaposlenje dobro. Ako vi uspete da usavršite mladi kadar tako da kad stupi na tržište rada on po završetku školovanja ume da napravi nešto i više nije u prilici da mora da prihvati bilo šta. Ako on nastupa sa određenim iskustvom on više nije limitiran samo za oglase za posao koji ne podrazumevaju nikakvo iskustvo. On će nastupati snažnije. Stajaće bolje iz sopstvene perspektive", rekao je.
Predlogom zakona o dualnom obrazovanju predviđeno je da se istovremeno radi i školuje i od toga će imati korist i poslodavci i škole i kompanije.
"On podrazumeva da gro aktivnosti sticanja praktičnih znanja i učenja kroz rad bude u kompanijama. Na taj način škole bivaju rasterećene za značajna finansijska sredstva, država je, takođe, rasterećenija troškova koje je dotle morala da pokriva iz budžeta", rekao je Orlić.
Gabrijela Grujić: Dualno obrazovanje je način razmišljanja
Gabrijela Grujić, savetnica u Ministarstvu, prosvete nauke i tehnologije istakla je da Zakon o dualnom obrazovanju radio ozbiljan tim iz Privredne komore Srbije koji se prethodne tri godine borio za sistem uvođenja dualnog obrazovanja, ali tada nije imao neophodnu podršku iz Ministarstva prosvete.
"Dualno obrazovanje nije zanatsko obrazovanje. To nije nivo obrazovanja, to je način razmišljanja, način povezivanja sa kompanijama, odnosno uređivanje odnosa prava obaveza i odgovornosti svih zainteresovanih strana u cilju podizanja kvaliteta kompetencija mladih ljudi u skladu sa savremenim tehnološkim razvojem 21 veka", rekla je Gabrijela Grujić.
Navela je da ono što čini naš zakon drugačijim od zakona ostalih zemalja jeste da naši mladi ljudi nisu u sistemu rada nego su u sistemu učenja kroz rad i sticanja dela kompetemncija uz strogo poštovanje nastavnog plana i programa.
"U kreiranju nastavnog plana i programa po dualnom modelu mi smo ove godine uspeli da verifikujemo čak 19 profila što je značajan pokazatelj uspeha", navela je.
"Kroz ovaj zakon mi čvrsto i tačno uređujemo odnose tako da svaki učenik mora da do kraja svoj trogodišnjeg ili četvorogodišnjeg školovanja prođe sve nastavne jedinice, teorijsku nastavu u školi, a u kompanijama onaj deo koji se tiče opisa poslova koji su usklađeni sa tehnološkim razvojem. Postavili smo zakon tako da sistem vode nastavnici praktične nastave iz škole koje ima kapacitete teorijskih znanja i zajedno instruktori iz kompanija. Oni su zajedno u procesu pomažu učeniku, prate i vrednuju zajednički rad, pomažu jedni drugima," navela je.
Čak 1832 kompanije su se ove godine prijavile da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja, a na kraju je verifikovano njih 205.
"Suština je da formiramo obrazovne profile i da mladim ljudima omogućimo što pre ulazak u privredu. Od tih ljudi čekujemo da upravo oni kroz proces rada sagledaju gde mogu da doprinesu i oni će biti ti koji će možda tražiti da nastave svoje školovanje. Istraživanja su pokazala da su đaci dualnog obrazovanja upravo najinovativniji. I najvažnija spona koju mi vidimo između teorijskih znanja i praktičnih znanja jeste inovativnost i patenti koju mi kroz ovaj vid obrazovanja stimulisemo", rekla je Gabrijela.
Tatjana Vidaković: Najtraženiji stručnjaci iz IT-ja
Tatjana Vidaković sa sajta Poslovi Infostud predstavila je rezultate koje svake godine sprovode na sajtu Poslovi infostud, na osnovu objavljenih oglasa koje dobijaju od poslodavaca koji se oglašavaju kod njih.
Najtraženiji kadrovi su i dalje u oblasti IT-ja.
"Poslednjih nekoliko godina beleži se veliki porast broja oglasa. Prošle godine je bilo 30 posto oglasa više. Prosečan odziv kandidata prošle godine po konkursu bio je 98. Oseća se veća ponuda poslova. Prošle godine smo imali oko 24.000 oglasa na koje je konkurisalo 205.000 ljudi. Najveća ponuda poslova je IT, ali i Trgovina i prodaja. IT beleži veliki rast, tu si administracija i računovodstvo, elektrotehnika i mašinstvo. 2009. smo imali skoro 800 oglasa za poslove u ITju, prošle godine ih je bilo 4.600", navela je.
Osim zanimanja u IT-ju, deficitarna zanimanja su kuvari, automehaničari, vozači i frizeri.
Nesklad postoji izmedu obrazovanja i zahteva na tržištu rada. Trend u poslednje dve godine veliki rast broja oglasa na engleskom jeziku.
Tržište obrazovanja na sajtu pokazuje da su Fakulteti koji obrazuju IT stručnjake u ovom trenutku u Srbiji najtraženiji. Novo je da ove godine FON ima tri put više prijavljenih kandidata nego pre.
Beleži se blagi pad poslova iz oblasti ekonomije.
